Da li ste ikada razmišljali o tome šta sve treba da uradite prilikom degustacije vina? Ovi mali saveti će provesti početnika kroz degustaciju korak po korak... Vino je za uživanje, ali za mnoge je pristup čaši sa vinom zastrašujuće iskustvo. Posle ovog kratkog teksta moći ćete da odredite kakve ukuse volite, naučite kako da date opštu ocenu o vinu i postanete sigurniji da iznesete svoje mišljenje.
1. Prvi korak kod degustacije vina je vizuelni.
Dobro pogledajte vino u čaši, posebno po obodu čaše. Gledajte boju i bistrinu. Zato se za degustaciju uvek koriste prozirne čaše.
Bela vina trebada imaju boju od nijanse izbledele slame do duboke zlatne. Bela vina tamne kako stare.
Crvena vina mogu biti sa bojama od nijanse crvene cigle, pa do skoro modro ljubičaste boje šljive. Crvena vina sa vremenom počinju da gube boju, postajući više braon.
Vino možete gledati dok je čaša na stolu, ili držeći čašu u ruci. Pozadina treba da bude bela.
2. Zavrtite vino u čaši (nemojte prosipati svuda oko sebe - pokažite da ste poznavalac ;-) ). Uradite to nežno, ne kao centrifuga veš mašine.
To će promešati kiseonik sa vinom, i tako umekšati tanine u mladom vinu. To, takođe, otvara "flejvor" i aromu vina.
Gledajte kako vino kvasi zidove čaše. Vina sa više alkohola imaju jaču površinsku tenziju i formiraju deblje tragove na zidovima.
3. Pomirišite vino.
U početku držite čašu na nekoliko centimetara od nosa.
Potom stavite nos u čašu - ne možete samo da provučete čašu ispod nosa, jer tako nećete osetiti baš ništa. Ne žurite.
Kvalitetna bela vina treba da vas podsete na voćne ukuse, od lubenice ili dinje, preko krušaka i bresaka, do ananasa ili banane. Crvena vina podsećaju na borovnicu, šljivu, trešnju ili višnju.
Bure u kome je vino bilo doprinosi aromi tako što ćete osetiti vanilu, kedrovinu ili cimet.
Šta osećate? Na šta vas podsećaju mirisi iz vina? Šta bi moglo da se kaže ako bi u čaši bio parfem, a ne vino?
4. Uzmite gutljaj vina, ali još ne gutajte.
Prokotrljajte vino preko svih svojih senzornih ćelija na jeziku i nepcima. Različiti delovi jezika osećaju različite ukuse. Veliki broj ljudi ima takve navike da pri gutanju samo prosledi sadržaj iz usta u želudac, a da ne koriste svoje receptore. I tu je potrebna vežba... Zadržite gutljaj nekoliko sekundi, razmišljajući o ukusima vina koje probate.
Kakav je prvi utisak? Vinska kiselina? Mekoća? Karamel? Začini? Da je u vašim ustima hrana, a ne vino, šta bi to bilo? Bela vina poredimo sa kruškom, jabukom ili ananasom. Crvena sa višnjama, šlvivama i bobicama.
Posle voćnih aroma vino u vinu tražimo karakteristike prepečenog hleba ili maslaca. To su ostaci kvasaca korišćenih pri fermentaciji.
Potom probamo da osetimo tanine. Kod belih vina ih nema, ili su prisutni vrlo malo. Kod crvenih su izraženiji. Tanini se razlažu u boci tokom starenja vina, i to može uticati na ono što osećamo.
Osećate li hrast u vinu koje probate? To treba da bude prijatan i nežan osećaj, a ne dominantna karakteristika.
5. Progutajte vino.
Kakav je ukupan osećaj o teksturi vina? Da li vino ima telo i strukturu? Da li su komponente dobro uravnotežene i zanimljive? Da li vino prijatno golica sve delove usta i zavodi vaše nepce, ili se zadržava samo na pojedinim delovima jezika?
Telo je izraz kojim opisujemo sposobnost vina da zadovolji veliki broj osećaja u ustima. Kad kažemo struktura, podrazumevamo da vino ima niz ukusa koji prate početni osećaj i vode nas dalje. I tu su ukusi različiti.
Koliko dugo traje vino? (Koliko dugo možete da osetite vino pošto ste ga progutali?) Da li vam se ukusi dopadaju?
Probajte što više - vežbajte svoj senzorni aparat. Koristite standardnu terminologiju za opisivanje vina, čitajte o tome i obrazujte se. Tako ćete unaprediti svoju degustaciju.
Za početnike degustiranje vina treba da bude zabavno. Ne morate se truditi da sve bude savršeno. Nemojte brinuti ako se vaši ukusi razlikuju od ukusa drugih ljudi. Svako ima svoj ukus. Uzbudljiva stvar kod probanja različitih vina je otkrivanje toga kakvi su vaši ukusi...
Degustacija vina na sajmovima (prilikom ocenjivanja) ili kod proizvođača vrhunskih vina je nešto sasvim drugo. Složene procedure i metodi za ocenjivanje su nešto što traži obučenog, uvežbanog i nepristrasnog senzoričara. Ali... Za one koji bi želeli da znaju o ovoj temi mnogo više: u našoj sekciji Download postoji predavanje na ovu temu (predavanje je samo za članove - prijavite se...). Autor je prof.dr Slobodan Jović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, čovek koji je priznati autoritet i stalni član komisija za ocenjivanje vina na najvećim sajmovima.
